Kao i u mnogim regionima Evrope, i u Austriji su vremenske prilike sve ekstremnije. Na duge periode suše i vrućine sve češće se nadovezuju intenzivne jake kiše, pri kojima u veoma kratkom vremenu padnu ogromne količine kišnice. Prethodno isušeno tlo često može da upije samo ograničenu količinu te vode, pa ona otiče po površini i brzo se sakuplja. Istovremeno, nepropusne površine u izgrađenim područjima dodatno otežavaju prirodnu infiltraciju.
Posledice su lokalne poplave, preopterećeni sistemi za odvodnjavanje i sve veće štete na objektima i infrastrukturi. Novija istraživanja pokazuju da su intenzitet i učestalost jakih kiša u Austriji već porasli. Jednočasovne jake kiše definišu se kao padavine pri kojima u roku od jednog sata padne izuzetno velika količina kišnice. Intenzitet ovih jednočasovnih jakih kiša porastao je u poslednje četiri decenije za oko 15 % (GeoSphere Austria, 2025). Stručnjaci očekuju da će se ovaj trend nastaviti. Utoliko je važnije prilagoditi objekte i sisteme za odvodnjavanje promenjenim klimatskim uslovima i blagovremeno preduzeti odgovarajuće zaštitne mere.
Jaka kiša: nezvani gost u kući
Jake kiše mogu da prouzrokuju znatne štete na objektima. Posebno su ugroženi podrumi i prizemlja, jer su ili u direktnom kontaktu sa tlom ili imaju brojne otvore prema spoljašnjosti objekta. Uzroci prodora vode mogu biti veoma različiti i treba ih uzeti u obzir već u fazi projektovanja objekta:
- Porast nivoa podzemne vode:
Posle intenzivne kiše nivo podzemne vode može da poraste i da deluje na delove objekta koji su u kontaktu sa tlom. Zato podrumi i temelji moraju imati stručno izvedenu hidroizolaciju, prilagođenu opterećenju vodom i u skladu sa standardom ÖNORM B 3692. (Više informacija potražite u članku Kritičan 1% koji izaziva 90% šteta od vode.) - Prodor kišnice
Površinska voda može da prodre u objekat kroz podrumske prozore, svetlosna okna, spoljašnja podrumska stepeništa ili vrata. Odgovarajuće oblikovanje terena i pravilno dimenzionisano odvodnjavanje pomažu da se to spreči. - Poplave
Tokom poplava vodotoci mogu da se izliju iz korita i poplave parcele. Pošto je zaštita samog objekta često moguća samo u ograničenoj meri, rizik od poplava treba uzeti u obzir već pri izboru lokacije i u procesu projektovanja na datoj lokaciji. - Povratni tok:
Tokom jakih kiša javna kanalizaciona mreža može da se preoptereti, što izaziva povratni tok. Bez odgovarajuće zaštite od povratnog toka voda može da prodre u objekat kroz niže postavljena odvodna mesta. Ovaj rizik je često potcenjen uzrok šteta od vode u podrumima.
Šta je povratni tok i kako nastaje?
Kanalizacioni sistemi dimenzionišu se tako da bezbedno odvode količine vode koje nastaju u normalnom radu. Međutim, neograničeno povećavanje dimenzija kanala ne bi imalo smisla ni ekonomski ni tehnički, jer bi se morale uzeti u obzir i izuzetne padavine sa veoma velikim količinama vode. Zato tokom intenzivnih jakih kiša kanalizaciona mreža može da dostigne granicu svog kapaciteta. Voda tada više ne može dovoljno brzo da otiče, podiže se u kanalizaciji i širi kroz sistem za odvodnjavanje. Usled toga može biti potisnuta nazad prema objektu, suprotno uobičajenom smeru toka, i izaći kroz priključena odvodna mesta unutar objekta. Ova pojava naziva se povratni tok.
Povratni tok pre svega pogađa odvodna mesta kao što su podni slivnici, priključci za veš mašine ili druge odvodne instalacije u podrumima i niže postavljenim delovima objekta. Pri tome je odlučujući nivo povratnog toka. Ako se odvodna mesta nalaze ispod nivoa povratnog toka, postoji rizik da voda iz kanalizacije kroz njih prodre u objekat.
Nivo povratnog toka je najveća visina do koje voda u kanalizaciji može da se podigne. On je, dakle, granica do koje je objekat ugrožen vodom iz povratnog toka ako nisu preduzete odgovarajuće zaštitne mere. Prema standardu ÖNORM B 2501, merodavni nivo povratnog toka po pravilu se nalazi 15 cm iznad nivoa najbližeg revizionog okna ili rešetke uličnog slivnika, posmatrano suprotno smeru toka. Kod objekata na kosom terenu pojedini delovi objekta mogu se nalaziti znatno niže od priključka na javnu kanalizaciju. U ekstremnim slučajevima to znači da se ispod merodavnog nivoa povratnog toka mogu nalaziti ne samo podrumi, nego i prizemlje ili čak viši spratovi. Ako se nivo povratnog toka zbog lokalnih uslova ne može jasno utvrditi, mora se stručno odrediti, uzimajući u obzir teren, ulegnuća kolovoza, podvožnjake i potencijalno plavna područja.
Međutim, to da li objekat zaista može biti pogođen povratnim tokom ne zavisi samo od položaja odvodnog mesta. Rizik od povratnog toka zavisi od različitih faktora:
- Vrsta kanalizacione mreže: U kombinovanom kanalizacionom sistemu kišnice i otpadna voda, odvode se objedinjenim kanalom, zbog čega se tokom jakih kiša za kratko vreme mogu nakupiti velike količine vode, što pogoduje nastanku povratnog toka.
- Pumpne stanice: Ograničenja u radu ili kvarovi pumpnih stanica mogu da ometaju proticanje i time povećaju rizik od povratnog toka.
- Začepljenja i naslage: Naslage, suženja ili druge prepreke u kanalizacionoj mreži mogu da otežaju proticanje i izazovu zastoj otpadne vode.
- Sistem odvodnjavanja objekta: Sistem odvodnjavanja koji nije pravilno projektovan i izveden može izložiti objekat povećanom riziku od povratnog toka.
Bezbedno i ispod nivoa povratnog toka
Na pitanje kako zaštititi objekat od povratnog toka ne postoji univerzalan odgovor. Odgovarajuća mera zavisi, između ostalog, od položaja sanitarnih uređaja, nagiba prema kanalizaciji, vrste otpadne vode koja nastaje i namene predmetnih prostorija.
Prema standardu ÖNORM B 2501, otpadna voda koja nastaje iznad merodavnog nivoa povratnog toka mora se gravitacionom odvodnjom ispuštati u kanalizacioni sistem. Odvodna mesta ispod ovog nivoa moraju biti zaštićena od povratnog toka. U zavisnosti od lokalnih i građevinskih uslova, mogu se koristiti odgovarajući nepovratni ventili ili postrojenja za prepumpavanje otpadne vode.
ÖNORM u načelu propisuje postrojenje za prepumpavanje otpadne vode. Međutim, pod sledećim uslovima ono se može zameniti nepovratnim ventilom, koji predstavlja ekonomičnije rešenje:
- Postoji dovoljan nagib prema javnoj kanalizaciji.
- Nepovratni ventil je pogodan za predviđenu namenu i za datu vrstu otpadne vode.
- Predmetne prostorije koriste se samo za sporedne namene.
- Krug korisnika ograničen je na privatno domaćinstvo.
- Najmanje jedan WC iznad nivoa povratnog toka ostaje na raspolaganju.
- Tokom povratnog toka može se odustati od korišćenja zaštićenog odvodnog mesta.
Posebni zahtevi važe i za kišnicu sa površina ispod nivoa povratnog toka. Ako voda ne može da se infiltrira u tlo na licu mesta, po pravilu se mora predvideti postrojenje za prepumpavanje otpadne vode ili postrojenje za prepumpavanje pri povratnom toku. Površine manje od 10 m² mogu se odvodnjavati preko odgovarajućeg nepovratnog ventila. U tom slučaju moraju postojati dovoljan nagib prema kanalizaciji, kao i građevinske zaštitne mere koje sprečavaju prodor vode u niže postavljene prostorije.
Zaštita od povratnog toka pomoću postrojenja za prepumpavanje
Postrojenje za prepumpavanje otpadne vode sakuplja otpadnu vodu koja nastaje ispod nivoa povratnog toka i prepumpava je kroz potisnu cev u kanalizacioni sistem. Potisna cev se vodi u obliku petlje protiv povratnog toka iznad merodavnog nivoa povratnog toka. Prema standardu ÖNORM B 2501, dno petlje protiv povratnog toka mora biti najmanje 10 cm iznad tog nivoa.
Postrojenje za prepumpavanje potrebno je naročito ako ne postoji dovoljan nagib prema kanalizaciji ili ako nisu ispunjeni uslovi za primenu nepovratnog ventila. Ukoliko je dovoljno dimenzionisano i spremno za rad, priključeni sanitarni uređaji mogu se koristiti i tokom povratnog toka.
Za ugradnju postrojenja za prepumpavanje potrebno je dovoljno prostora za rezervoar, pumpu, upravljačku jedinicu i potisnu cev, kao i električni priključak. Kod sistema sa povećanim zahtevima u pogledu pouzdanosti rada mogu biti potrebni i alarmni uređaj, dvostruko postrojenje za prepumpavanje ili rezervno napajanje. Pošto funkcija sistema zavisi od mehaničkih i električnih komponenata, neophodni su redovni pregledi i održavanje. Zato, pored visokih troškova nabavke, postrojenja za prepumpavanje i postrojenja za prepumpavanje pri povratnom toku stvaraju i tekuće troškove za energiju, održavanje i eventualne potrošne delove.
Zaštita od povratnog toka pomoću nepovratnih ventila
Nepovratni ventil ugrađuje se direktno u odvodnu cev ili slivnik. U normalnom radu otpadna voda nesmetano otiče u kanalizaciju. U slučaju povratnog toka zatvarač se zatvara i tako sprečava prodor vode iz kanalizacije u objekat. U zavisnosti od izvedbe, nepovratni ventili rade mehanički ili su električno upravljani. Mehaničke izvedbe zatvaraju se automatski pod pritiskom vode iz povratnog toka i ne zahtevaju napajanje električnom energijom. Električno upravljani modeli zatvaraju se pomoću zatvarača na motorni pogon i, u zavisnosti od opreme, mogu da obezbede i vizuelni i zvučni alarm, kao i nadzor radnog stanja. Kod električno upravljanih nepovratnih ventila radni zatvarač je u normalnom radu otvoren, čime poprečni presek cevi ostaje uglavnom slobodan, a to pogoduje nesmetanom proticanju.
ÖNORM EN 13564 razlikuje sledeće tipove:
- Tip 0: Nepovratni ventil sa jednim automatskim zatvaračem
- Tip 1: Nepovratni ventil sa jednim automatskim zatvaračem i jednim zatvaračem za hitne slučajeve
- Tip 2: Nepovratni ventil sa dva automatska zatvarača i jednim zatvaračem za hitne slučajeve
- Tip 3: Nepovratni ventil sa jednim automatskim zatvaračem pokretanim spoljnom energijom i jednim zatvaračem za hitne slučajeve
- Tip 4: Nepovratni ventil integrisan u telo slivnika ili podni slivnik, sa jednim automatskim zatvaračem i jednim zatvaračem za hitne slučajeve
- Tip 5: Nepovratni ventil integrisan u telo slivnika ili podni slivnik, sa dva automatska zatvarača i jednim zatvaračem za hitne slučajeve
U Austriji trenutno važeći standard ÖNORM B 2501 dozvoljava tipove 2 i 3 za otpadnu vodu sa fekalnim materijama. Ukoliko su ispunjeni svi uslovi primene (videti gore), električni pogon u takvim slučajevima stoga više nije obavezan. Mehanički nepovratni ventili rade bez napajanja električnom energijom i omogućavaju jednostavniji pregled i čišćenje. Osim toga, izvedbe sa klapnama od nerđajućeg čelika štite od ulaska pacova i drugih glodara iz kanalizacione mreže. Izbor odgovarajućeg tipa zavisi od vrste otpadne vode, uslova ugradnje i namene objekta.
Tabela 1: Tipovi nepovratnih ventila prema ÖNORM EN 13564-1
Tip prema | Odgovarajuća otpadna voda | Tipične primene | Odgovarajući HL proizvod |
Tip 0 | Otpadna voda bez fekalnih materija i kišnica ispod nivoa povratnog toka | Odvodna mesta ispod nivoa povratnog toka bez WC priključka | |
Tip 1 | Otpadna voda bez fekalnih materija i kišnica ispod nivoa povratnog toka | Odvodna mesta ispod nivoa povratnog toka bez WC priključka, kod kojih je potrebna i mogućnost ručnog zatvaranja | |
Tip 2 | Otpadna voda bez fekalnih materija, otpadna voda sa fekalnim materijama i kišnica ispod nivoa povratnog toka | Odvodna mesta ispod nivoa povratnog toka sa WC priključkom | |
Tip 3 | Otpadna voda bez fekalnih materija, otpadna voda sa fekalnim materijama i kišnica ispod nivoa povratnog toka | Odvodna mesta ispod nivoa povratnog toka sa WC priključkom, kod kojih je poželjan ili neophodan zatvarač pokretan spoljnom energijom | |
Tip 4 | Otpadna voda bez fekalnih materija i kišnica ispod nivoa povratnog toka | Podni slivnici ispod nivoa povratnog toka bez WC priključka | – |
Tip 5 | Otpadna voda bez fekalnih materija i kišnica ispod nivoa povratnog toka | Podni slivnici ispod nivoa povratnog toka bez WC priključka |
Preko nepovratnog ventila smeju se odvodnjavati samo odvodna mesta ispod merodavnog nivoa povratnog toka. Otpadna voda koja nastaje iznad ovog nivoa mora se uvesti u kanalizacioni sistem nizvodno od nepovratnog ventila. U suprotnom bi se ta voda, dok je radni zatvarač tokom povratnog toka zatvoren, mogla nagomilati u kućnoj kanalizaciji i izazvati samoplavljenje. Nepovratni ventil mora biti trajno dostupan radi pregleda, čišćenja i održavanja.
Za veće objekte ili objekte u komercijalnoj upotrebi po pravilu je potrebno postrojenje za prepumpavanje. U privatnim stambenim objektima odgovarajući nepovratni ventil može biti ekonomično i pouzdano rešenje, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi standarda. Tehnički tim kompanije HL rado će vam pomoći pri izboru i projektovanju.
Naknadna ugradnja zaštite od povratnog toka u postojeće objekte
U postojećim objektima zatečeni raspored cevi i ograničen prostor često otežavaju naknadnu ugradnju zaštite od povratnog toka u skladu sa standardima. Prvi korak je detaljno snimanje postojećeg stanja, uzimajući u obzir merodavni nivo povratnog toka, ugrožena odvodna mesta, postojeći nagib prema kanalizaciji, vrstu otpadne vode i namenu predmetnih prostorija.
Prema standardu ÖNORM B 2501, otpadna voda koja nastaje iznad nivoa povratnog toka i u ovom slučaju mora se gravitacionom odvodnjom ispuštati u kanalizacioni sistem. Gde je to moguće, zone odvodnjavanja iznad i ispod nivoa povratnog toka moraju se voditi odvojeno. Odvodna mesta ispod ovog nivoa po pravilu se moraju odvodnjavati preko postrojenja za prepumpavanje otpadne vode sa petljom protiv povratnog toka ili preko nepovratnog ventila.
Međutim, ako razdvajanje zona odvodnjavanja u postojećem objektu nije ekonomski isplativo ili fizički izvodljivo, ÖNORM pod određenim uslovima dozvoljava kombinovano rešenje koje se sastoji od nepovratnog ventila tipa 3 i postrojenja za prepumpavanje.
Ako se nijedno od ovih rešenja usklađenih sa standardima ne može sprovesti, u pojedinačnim slučajevima može se razmotriti posebno rešenje sa nepovratnim ventilom, koje štedi prostor i ekonomično je. Međutim, ono nosi prethodno opisani rizik od samoplavljenja. Zato je neophodna stručna procena, na primer od strane tehničkog tima kompanije HL.
Dugoročno očuvanje funkcije zaštite od povratnog toka
Čak i zaštita od povratnog toka koja je izabrana i ugrađena u skladu sa standardima može pouzdano da funkcioniše samo ako se sve komponente redovno pregledaju, čiste i održavaju. Naslage, strana tela i oštećenja mogu sprečiti potpuno zatvaranje nepovratnog ventila. Kod postrojenja za prepumpavanje do otkaza mogu dovesti kvarovi pumpe, regulacije nivoa vode, nepovratnog ventila ili alarmnog uređaja.
Za nepovratne ventile standard ÖNORM EN 13564-1 preporučuje pregled na licu mesta i proveru funkcionalnosti dva puta godišnje. Kod tipova 0, 1, 2, 4 i 5 to mogu da obavljaju osposobljena lica. Nepovratne ventile tipa 3 moraju da pregledaju kvalifikovani stručnjaci.
Za postrojenja za prepumpavanje otpadne vode standard ÖNORM EN 12056-4 navodi da korisnik treba jednom mesečno da proveri ispravnost rada posmatranjem najmanje dva ciklusa uključivanja i isključivanja. Stručno održavanje postrojenja za prepumpavanje predviđeno je najmanje svaka tri meseca u poslovnim objektima, svakih šest meseci u višeporodičnim stambenim zgradama i jednom godišnje u porodičnim kućama. Pored toga, sistem se mora isprati vodom svake dve godine.
Ovlašćenog HL servisnog partnera za nepovratne ventile u vašoj blizini možete pronaći ovde. Za tehnička pitanja i pomoć pri pronalaženju odgovarajućeg rešenja stoji vam na raspolaganju HL tim za podršku.
Prevencija povratnog toka počinje već pri projektovanju
Povratni tok u javnoj kanalizaciji ne može se potpuno sprečiti. Međutim, promišljeno projektovano odvodnjavanje objekta može znatno smanjiti opterećenje sistema za odvodnjavanje i rizik od šteta.
Jedna od važnih mera je odvojeno odvođenje otpadne vode i kišnice. Prema standardu ÖNORM B 2501, kod novogradnje se obe vrste vode unutar objekta moraju voditi odvojenim cevima. Čak i kada je javna kanalizacija kombinovana, ovo razdvajanje treba, gde god je moguće, zadržati sve do ulične kanalizacije. Na taj način odvodnjavanje objekta ostaje hidraulički jednostavno, a kišnica se može ciljano infiltrirati, zadržavati ili koristiti.
Zeleni krovovi i retencioni krovovi zadržavaju deo kišnice i ispuštaju ga sa zakašnjenjem. Time se smanjuje vršni oticaj i rasterećuje kanalizaciona mreža tokom jakih kiša. Dodatno se mogu koristiti sistemi za infiltraciju, retencioni rezervoari ili cisterne. ÖNORM B 2501 preporučuje infiltraciju na parceli, pod uslovom da su tlo i lokalni uslovi pogodni. Međutim, zeleni krovovi i druge retencione mere ne zamenjuju zaštitu od povratnog toka tamo gde je ona potrebna.
Građevinske zaštitne mere podjednako su važne. Teren i sve popločane površine treba oblikovati tako da se površinska voda odvodi dalje od objekta. Podrumski prozori, svetlosna okna, spoljašnja podrumska stepeništa i ulazi u garaže ispod merodavnog nivoa povratnog toka mogu se zaštititi uzdignutim ivicama, pragovima ili odgovarajućom hidroizolacijom. Kišnica sa površina ispod ovog nivoa ne sme se bez zaštite gravitacionom odvodnjom ispuštati u kanalizaciju ugroženu povratnim tokom.
Delotvorna prevencija povratnog toka stoga proističe iz sadejstva retencije kišnice, odvojenih odvodnih cevi, građevinske zaštite od plavljenja i zaštite od povratnog toka usklađene sa standardima.
Zaključak: projektovanje, tehnika i održavanje u sadejstvu
Povratni tok u javnoj kanalizaciji ne može se potpuno sprečiti, ali štete na objektu u mnogim slučajevima mogu. Ključno je na vreme prepoznati ugrožena odvodna mesta i delove objekta i prilagoditi odvodnjavanje nivou povratnog toka, nameni objekta i lokalnim uslovima.
Bilo da je reč o postrojenju za prepumpavanje ili o nepovratnom ventilu, odgovarajuće rešenje mora ispunjavati zahteve važećih standarda ÖNORM i biti prilagođeno konkretnoj primeni. Stručno projektovanje, pravilna ugradnja i redovni pregledi i održavanje jednako su važni kao i građevinske mere predostrožnosti i promišljeno upravljanje kišnicom.
Veliki broj šteta od povratnog toka koje su se mogle izbeći posledica je grešaka u projektovanju ili neodgovarajućih zaštitnih mera. Zato zaštitu od povratnog toka od samog početka treba razmatrati zajedno sa stručnim projektantima i instalaterima.
Literatura
- Austrian Standards International: ÖNORM B 2501:2025-02-01 – Sistemi za odvodnjavanje objekata i parcela – Projektovanje, izvođenje i ispitivanje – Dopunske odredbe uz ÖNORM EN 12056 (svi delovi). Beč: Austrian Standards International.
- Austrian Standards International: ÖNORM EN 12056-4:2000-12-01 – Sistemi gravitacione odvodnje u objektima – Deo 4: Postrojenja za prepumpavanje otpadne vode – Plan i proračun. Beč: Austrian Standards International.
- Austrian Standards International: ÖNORM EN 13564-1:2002-10-01 – Uređaji za sprečavanje plavljenja objekata – Deo 1: Zahtevi. Beč: Austrian Standards International.
- GeoSphere Austria (2025): Starkregen hat deutlich zugenommen [Jake kiše su se znatno pojačale]. Objavljeno 12. marta 2025. geosphere.at/de/aktuelles/news/starkregen-hat-deutlich-zugenommen (pristupljeno 6. avgusta 2026).
Napomena: Tehničke informacije odražavaju stanje standarda iz avgusta 2026. Pri projektovanju i ugradnji uvek se moraju poštovati važeći standardi i lokalni zahtevi nadležnog operatera kanalizacione mreže. Ovaj članak pruža tehničke smernice, ali ne zamenjuje stručno projektovanje za konkretan projekat.