У санитарној техници поуздано одвођење отпадних вода има пресудан значај. У овом чланку детаљно ћемо се бавити улогом довода ваздуха и одзрачивања у системима отпадних вода према стандарду ÖNORM. Сазнајте како циљано изједначавање подпритиска и надпритиска доприноси смањењу нежељених последица, као што су непријатни мириси и здравствени ризици, и како томе доприносе производи као што су вентили за довод ваздуха.
Seestadt Aspern на североистоку Беча тренутно је највећи пројекат стамбене изградње, односно урбаног развоја у Европи и до 2030. године треба да обезбеди животни простор за више од 25 000 људи. Поређења ради, Mistelbach у Доњој Аустрији има око 11000 становника. Стварање стамбеног простора за толики број људи на ограниченој површини доноси бројне грађевинске изазове. Важну улогу при томе имају и снабдевање пијаћом водом, а нарочито одвођење отпадних вода.
Просечан Аустријанац у свом домаћинству потроши око 130 литара пијаће воде дневно. На примеру Seestadt Aspern то значи око 3 милиона литара отпадних вода које се свакодневно морају одвести. Да би та количина воде могла правилно да отиче без непријатних последица, потребан је добро осмишљен систем одводње. Чести проблеми који настају услед лошег планирања или уградње канализационих цеви јесу, на пример, појава непријатних мириса, бука (на пример клокотање у умиваонику) или недовољан капацитет одвода и последичне штете. У екстремним случајевима лош систем канализационих цеви може чак представљати здравствени ризик, на пример када отровни гасови труљења продру у стамбене просторије.
За правилно полагање одводних цеви важна је вентилација канализационих цеви (довод ваздуха и одзрачивање). Било да је реч о породичној кући или стамбеном комплексу, правилна вентилација канализационих цеви апсолутно је неопходна за ефикасно и прописно одвођење воде.
Разлика између довода ваздуха и одзрачивања
Довод ваздуха и одзрачивање одвијају се преко вентилационих цеви које, као веза између канализационе цеви и атмосфере, обезбеђују потребно изједначавање притиска. Довод ваздуха у цеви и одзрачивање цеви често се погрешно користе као синоними. Међутим, реч је о две различите теме које са собом носе различите проблеме.
Проблематика надпритиска
Код одзрачивања канализационих цеви циљ је уклонити надпритисак из цевног система, односно одвести тај надпритисак. Надпритисак у цевном систему настаје, с једне стране, због гасова труљења у канализацији. С друге стране, настаје и на променама правца цеви, где се кинетичка енергија струјања у подручју промене правца претвара у енергију притиска; при томе долази до додатног сабијања ваздуха који тежи да изађе нагоре. При високом надпритиску у цевном систему јављају се нежељене појаве у одводним инсталацијама. Надпритисак може бити толико јак да спречава отицање воде (надпритисак у систему делује као ваздушни јастук који спречава отицање воде), изазива ометајуће звуке („клокотање“ или „гргољење“, на пример у умиваонику) или омогућава продор гасова труљења у стамбени простор (надпритисак „потискује“ гас кроз водену баријеру сифона). Проблеми који настају због недовољног или неправилног одзрачивања зато су разноврсни и крећу се од штете од воде услед недовољног капацитета одвода до непријатних мириса и оштећења здравља услед гасова труљења.
Проблематика подпритиска
Код довода ваздуха у канализационе цеви циљ је спречити настанак подпритиска у цевном систему. Замислите да желите брзо да испразните пуну боцу са малим отвором. Чим боцу окренете, она се уз звуке клокотања празни само споро и неравномерно. Ако сада пробушите вентилациони отвор на дну боце, видећете да се боца празни знатно брже и равномерније. Разлог је то што кроз вентилациони отвор на дну боце може да се усиса ваздух потребан за спречавање подпритиска који изазива клокотање. И у системима отпадних вода унутар куће мора се спречити подпритисак који настаје услед пада отпадне воде кроз вертикалну канализациону цев. Превелик подпритисак у систему изазива исисавање воде из сифона у одводним инсталацијама куће. Последица су непријатни мириси или чак оштећење здравља услед гасова труљења који сада могу да продру у стамбени простор. Због тога је довод ваздуха у систем одводње неопходан.
Вертикална канализациона цев и прикључна цев
Довод ваздуха, односно одзрачивање цеви могуће је извести на различитим местима система отпадних вода. У основи се разликују главна вентилација на вертикалној канализационој цеви (изнад крова) и довод ваздуха на прикључним цевима (директно код санитарних уређаја, односно одводних места).
Вертикална канализациона цев изнад крова
Све вертикалне цеви за фекалне, односно отпадне воде називају се вертикалним канализационим цевима. Према ÖNORM B 2501, свака вертикална канализациона цев мора се ради довода ваздуха и одзрачивања отворено извести у спољашњу атмосферу изнад крова. Важно је да се вертикалне канализационе цеви полажу, колико год је могуће, без промена правца и са непромењеним попречним пресеком, јер се у супротном смањује капацитет вентилације. Завршетак вертикалне канализационе цеви може се извести на различите начине, у зависности од врсте крова. Примери су функционални црепови за косе кровове или вентилациони продори за равне кровове.
Вертикална канализациона цев изнад крова служи и за довод ваздуха и за одзрачивање, али је нарочито важна за одзрачивање. За разлику од довода ваздуха, одзрачивање се не може решити директно на местима прикључка, већ се увек мора извести напоље, јер би у супротном канализациони гасови могли да продру у стамбени простор.
Често се тврди да је одзрачивање изнад крова компликовано, да захтева више материјала и радног времена и да је повезано са топлотним губицима који настају при продору кроз омотач зграде. Ти аргументи не смеју бити разлог за изостављање одзрачивања изнад крова, јер се применом довољне топлотне изолације вертикалне канализационе цеви топлотни губици могу спречити. Извођење вертикалне канализационе цеви изнад крова неопходно је за функционалан систем одводње и не сме се заобићи.
Новине у издању B2501 из 2025. године
Ново издање B2501 (2025) уводи изузетак од основног правила о извођењу свих вертикалних канализационих цеви изнад крова за породичне куће и куће са две стамбене јединице. Важи да вертикална канализациона цев са највећим дотоком отпадне воде мора бити изведена са главном вентилацијом (изнад крова). Свака додатна вертикална канализациона цев мора унутар зграде бити опремљена вентилом за довод ваздуха. Тиме се обезбеђују сигуран и довољан довод ваздуха и одзрачивање ових инсталација.
Хоризонталне прикључне цеви до одводних места
Поред вертикалних канализационих цеви, наравно, полажу се и хоризонталне прикључне цеви до одговарајућих одводних места (на пример подни сливник, WC, умиваоник, …). Када је дужина цеви 4m или већа – дакле, када растојање између одводног места и вертикалне канализационе цеви износи 4m или више – и хоризонталној цеви мора се обезбедити довод ваздуха. Подсећања ради: довод ваздуха је потребан зато што вода која отиче иначе ствара подпритисак који исисава воду из сифона, на пример код WC-а или у купатилу, након чега канализациони гасови могу да продру у стамбени простор.
Постоје два начина за решавање довода ваздуха у хоризонталне прикључне цеви. Први је такозвана обилазна вентилација. Код ње се појединачна, односно збирна прикључна цев вентилише преко додатних вентилационих цеви које се на истом спрату враћају у вертикалну канализациону цев. Тако се све хоризонталне одводне цеви снабдевају ваздухом из вертикалне канализационе цеви са доводом ваздуха и одзрачивањем, како би се спречио подпритисак у цевном систему. Обилазна вентилација је, међутим, захтевна и подразумева више радног времена и већу потрошњу материјала. Једноставније решење је уградња вентила за довод ваздуха. За различита места прикључка постоје различити вентили за довод ваздуха, али сви раде по истом основном принципу: вентил за довод ваздуха је вентил који при надпритиску заптива и не дозвољава излазак канализационих гасова, док се при подпритиску отвара и пропушта ваздух у цевни систем.
Који вентил за довод ваздуха треба уградити?
Вентил за довод ваздуха уграђује се ради изједначавања подпритиска у цевном систему са атмосферским притиском. Тиме се спречава исисавање воде из сифона, а самим тим и продор мириса из канализације у стамбени простор. Вентили за довод ваздуха често се погрешно посматрају само као решење проблема. Међутим, њихово правовремено планирање може спречити касније рекламације и проблеме. Као што је већ наведено, стандард ÖNORM EN 12056-2:2000 прописује довод ваздуха када је хоризонтална прикључна цев дуга 4m или више.
За вентиле за довод ваздуха постоје различити сценарији уградње:
Вентил за довод ваздуха за секундарну вертикалну канализациону цев у породичним кућама и кућама са две стамбене јединице
- Секундарне вертикалне канализационе цеви јесу вертикалне канализационе цеви које нису изведене изнад крова, али су опремљене вентилом за довод ваздуха
- Ове секундарне вертикалне канализационе цеви често се воде у поткровље, где морају бити опремљене вентилом за довод ваздуха како би се избегли непријатни мириси. Овде се користи вентил за довод ваздуха HL900N
- Уз примену HL900N довод ваздуха у вертикалну канализациону цев може се извести непосредно поред највишег одводног прикључка у згради.
Вентили за довод ваздуха за појединачне, односно збирне прикључне цеви
- Вентили за довод ваздуха непосредно на хоризонталним прикључним цевима треба да спрече исисавање воде из сифона на одводним местима и тиме такође спрече непријатне мирисе
- Вентил за довод ваздуха треба уградити на одводном месту које је најудаљеније од вертикалног вода (видети слику)
- Овде се препоручују уградни вентили за довод ваздуха (на пример HL905N), јер се могу уградити испод малтера
Вентили за довод ваздуха за кухињске сифоне и сифоне умиваоника
- У случају проблема вентили за довод ваздуха могу се накнадно уградити директно на одводним местима на којима се проблем јавља (на пример на кухињском сифону)
- За то су погодни, на пример, HL904 или HL903. Захваљујући малим димензијама, ови вентили за довод ваздуха лако се смештају и испод умиваоника или кухињске судопере
Чишћење и одржавање
Вентили за довод ваздуха морају се уградити тако да се у случају квара могу заменити без грађевинских радова. За беспрекорно функционисање мора се обезбедити довољан довод ваздуха из околног простора. Све док на прикљученим одводним местима и на вентилу за довод ваздуха нема непријатних мириса изазваних канализационим гасовима, може се сматрати да систем функционише исправно.
Закључак
Правилно одвођење отпадних вода у великим пројектима захтева добро осмишљен систем одводње. Сазнајте више о примени техника довода ваздуха и одзрачивања, као и о релевантним стандардима, у нашем одељку за преузимање. Тамо ћете пронаћи практичне примере прорачуна и основне информације из HL каталога, који ће вам помоћи да успешно реализујете своје пројекте и избегнете нежељене последице као што су појава непријатних мириса или здравствени ризици. Уколико желите да сазнате више о стандардима, пријавите се за обуку: